Perspektive malih hidro elektrana u Srbiji

Energetska kriza koja već duže vreme trese ceo sve nije zaobišla ni region Balkana. Dobro je poznato da je ovaj region energetski vrlo siromašan i zavistan od uvoza, pa se sa pravom postavlja pitanje da li moguće primeniti neove metode i tehnologije koje će omogućiti da se proizvodnja energije poveća, uz minimalna ulaganja i očuvanje životne sredine. S obzirom na vrlo bogat hidro potencijal male hidro elektrane se nameću kao jedno od prvih rešenja.

Prema nekim autorima snaga koja se može dobiti iz malih hidroelektrana na nekom području predstavlja 5-10% intalisanog kapaciteta. Ova cifra pokazuje da potencijal malih rečnih tokova nije zanemraljiv i da može napraviti značajan udeo u ukupnom energetskom bilansu. Trenutno u Srbiji radi 39 malih hidro elektrana ukupno instalisanog kapaciteta 49 MW. ( Poređenja radi instalisani hidro kapaciteti u Srbiji su 3506 MW).

Iako region jugoistočne Evrope ima značajan potencijal po pitanju malih rečnih tokova do sada je preduzeto tek par ozbiljnih koraka ka njegovom iskorišćenju, tako da se ne može govoriti o ozbiljnoj proizvodnji. Energetski deficit je još uvek prisutan i mora se nadoknaditi skupom energijom iz uvoza koju plaćaju građani. Za to vreme značajni hidro potencijali koji bi makar malo mogli da redukuju uvoznu zavisnost ostaju neiskorišćeni.

Postoji mnogo razloga zašto se do sada nije krenulo u ozbiljna ulaganja u male hidroelektrane ali i u druge obnovljive izvore energije. Na prvom mestu nedostaju tačni podaci koji bi dali jasniju sliku i omogućili potencijalnom investitoru da donese ispravnu odluku. Kompanija Energoprojekt je 1987. godine sačinila katastar potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na području Srbije. Studija predviđa potencijalnih 856 lokacija sa osnovnim tehničkim podacima za svaku od njih. Međutim kako su podaci stari par investitora je spremno da se upusti u neizvesnu avanturu. Takođe, lokacije za izgradnju su vrlo često u udaljenim krajevima do kojih ne dolazi potrebna infrastruktura, što situaciju čini još težom. Iz tog razloga raspoloživi potencijal od 500MW sa godišnjom proizvodnjom od 1500 GWh ostaje neiskorišćen. Ukoliko bi Srbija trebala da uveze ovu količinu energije za nju bi morala da izdvoji oko 47 miliona dolara.

Investicione prepreke

Sa druge strane nedefinisana regulativa po pitanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora onemogućava investitore da sa sigurnošću planiraju svoj rad. Iako je nadležno ministarstvo donelo odluku po kojoj je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije dužno da omogući priključak na mrežu privilegovanim proizvođačima, kao i da preuzme proizvedenu energiju, u praksi se javljaju mnogi problemi jer jednostavno Elektroprivreda Srbije koja još uvek ima monopol na srpskom tržištu nije zainteresovana da pomogne svoju konkurenciju bez obzira koliko je ona mala. Takođe cena za energiju proizvedenu iz ovakvih izvora je još uvek mala što jednostavno onemogućava rentabilnu eksploataciju i čini male, obnovljive izvore nekonkurentnim u poređenju sa velikim konvencionalnim proizvođačima.

Takođe postavlja se pitanje tehničke sposobnosti lokalnih distribucija da organizuju nov sistem u koji je uključeno mnogo više proizvođača. To podrazumeva zadovoljenje tehničkih standarda počevši od samog priključenja na mrežu da sve do usklađivanja relejne zaštite.

Jedino rešenje koje može doneti očekivanu dobrobit za male proizvođače energije je uvođenje slobodnog tržišta na kome će proizvodnja, prenos i distribucija biti nezavisni od strane države i profitno orijentisani. Kao posledica profitnog interesa stvoriće se nove mogućnosti za sve koju su spremni da ulažu u energetsku budućnost Srbije.

Velimir Lackovic
Energetika
http://www.energetika.co.yu